Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића [XVI в.] – превод

▲ 
01 
▼ 
 
▲ 
03r 
▼ 
 ЗАКОНИК БЛАГОЧАСТИВОГА И ХРИСТОЉУБИВОГА МЕЂУ ЦАРЕВИМА СТЕФАНА ДЕСПОТА О ЦЕХОВИМА, И О БАШТИНАМА, И О ВЕРИ, И О КОЛИМА И О СВАКИМ ПОТРЕБНИМ СУДОВИМА

По неизрецивом човекољубљу господа нашега Исуса Христа и његове непорочне матере владичице наше и богородице и приснодеве Марије и молитвама светога господина родитеља мојега кнеза Лазара, почех господствовати после смрти његове, изданак (његов) деспот Стефан у земљи отачаства ми;
▲ 
03v 
▼ 
 Tада беше поход туђина на хришћане; видевши толико побеђивање у земљи отачаства ми и примивши савет од патријарха кир Спиридона и од других архијереја и од мајке ми кнегиње Милице, иночки назване монахиња Јевгенија, и од свега сабора, пођох на источну страну у велику Севастију к великоме амиру Пајазиту, који је владао источном страном и западном, и помоћу божијом и пречисте богоматере и светога Симеона и Саве и светопочившега ми родитеља кнеза Лазара молитвама ослободих ову земљу и градове отачаства ми од великог амира Пајазита.
▲ 
04r 
▼ 
 И вратих се у земљу своју и дођох у свој град Ново Брдо и сабра се сав сабор градски и потражише од господства ми да им учиним закон о рупама што су имали за прве господе и светопочившега ми господина родитеља кнеза Лазара, и господство ми се саветова са властелом и заповедих да се нађу 24 човека добра, од других места која руду имају, да им учиним закон како је и раније било, који су вешти о рупама, и што учине, да донесу господству ми да им господство ми потврди да си и унапред држе.
Тако они и нађоше вишеречена човека 24, Војина Милића, Вукашина Пипиновића, Илију Ташнаревића, Матка Хутмана, Дминка Брадчу, Харанжулова брата, Ловренца Рудничанина,
▲ 
04v 
▼ 
 Мартина Смрдећевића, Радосава Бошњанина, Николу Никочева, Радича Трепчанина, Рајка Загорчића, Богдана Југу, Павла Заманицу, Никшу Кључевића, Пејка Пацића, Николу Опуту, Ожмана Цесалина Мешкра, Миладина Плањанина, Трипуна Рудничанина, и Драгомила, Радосава Плетикосу и Тирка, Радосава Хлапена.
Тако учинише више речена 24 човека по наређењу господаревом:

1. Закон за ветар:
Да се не брани ветар пробити из рупе у рупу, а оним ветром да не може меру тражити ни фарнања чинити.
Ветар: отвор за довођење ваздуха у рудник; као правни појам означава једну врсту стварне службености.
Рупа: рударска рупа, рудник.
Фарнање — фарнати: кретање у руднику, пролажење кроз ровове, најчешће ради преношења терета, превожење ископане руде, земље итд.


▲ 
05r 
▼ 
 2. За узбијење шурфа:
Који се шурф коританцем избацује — трећи дан ко дође на шурф да је његов, а на којем су месту цигне да има рока 6 недеља, а потом ко га узбије, да је његов и коме хоће делове давати да даје.
Узбијење — узбити: започети тражење рудне жице, почети ископавање руде, обновити рад на напуштеном месту на које је ранији власник изгубио право.
Шурф: истражни рудни коп, место где се тражи руда.
Цигна: ознака која показује да је неко започео рад; постављање ознака има правни значај.
Део: сваки се рудник делио на идеалне делове (у то време вероватно 64 дела) и сваки је део имао исту цену; власници делова истог рудника су чинили једну рударску дружину.


3. О рупама:
Рупу која је имала руду и дала је урбор и има 8 сежања и лежала је 1 годину и 6 недеља, свакоме је слободно пштеонати, и који гварк од старих дође да има све своје делове, ако ли не буде гварка, да му се пошаље глас за 3 понедељка, ако дође и постави динаре на хемпалк, да има половину делова, ако ли не дође за 3 понедељка и не да динаре у трећи понедељак, да је лих свих својих делова и више да их не тражи.
Урбор: данак, дажбина која се даје држави у току рударске експлоатације.
Сежањ: једна од најстаријих природних мера за дужину; величина сежња је 1,5 — 2 м.
Пштеонати: вадити руду, организовати рад у руднику.
Гварк: члан рударске дружине која организује и финансира рударску експлоатацију; власник рударских делова који учествује у деоби добити.
Хемпалк: отвор на уласку у окно; дрвена конструкција која се налазила на улазу у окно.
Да је лих: да му се одузме


▲ 
05v 
▼ 
 4. За узбијење рупа:
Рупа крај рупе да се не може узбити док се не одмери 8 сежања, и ако има меру у туђем пољу, да не може меру имати туђом рудом, а што одсече до пробоја, то је њено, а када затражи меру, да има руду у свом пољу пошто прегледају урбарари и добри људи, па да јој се да мера као и другим рупама, како је по закону, ако је за меру вредна.
Пробој: приликом копања у подземним рововима могло се из једног рудника, обично грешком, доспети у други, суседни рудник и „направити пробој", отвор којим се бесправно ушло у туђи рудник.
Урбарар: државни службеник који је давао концесију за рударску експлоатацију, скупљао урбор, учествовао у одмеравању рудних поља итд.
Мера: пре давања рударске концесије било је потребно извршити мерење, односно одређивање граница на површини земље у оквиру којих се могла копати руда у дубини земље.
Поље, рудно поље, мерно поље: одмерена површина величине 8x8 сежања која је припадала власницима једне рупе — рудника, у оквиру које су могли несметано радити.


5. Закон о рупи и штовни:
Рупа која не нађе над штовном руду, него пробије у штовну, да јој плати лес штовна, а рупа да је (од) штовне, јер се зове рупа без дна.
Штовна, штолна, штона: подземни хоризонтални ров који је имао вишеструку веома важну намену — кроз њега се односила вода, која се ту и скупљала преко вертикалних отвора, да би се спречило плављење рудних копова; кроз штовну је изношена земља, руда итд.
Лес: дрвена грађа за рудник, потребна нарочито за велики број подупирача.


6. Закон о крегу рупе:
Да рупа рупи не може учинити крег не нашавши руду и не венчавши се, него ако би међу рупама што остало слободног поља и ко узбије, крег, али меру да нема.
Крег: рударски спор; често је долазило до спорова око граница између рудних поља и руде ископане на граници.
Венчати се: добити рударску концесију.
Слободно поље: земљиште које није припадало ниједном руднику, за које није добијена рударска концесија; између рудних поља обавезно је било слободно поље.
Меру да нема: није било дозвољено вршити мерење слободног поља.


▲ 
06r 
▼ 
 7. Закон за пусте рупе:
Две рупе које су остале пусте и лежале су много времена и опет су се узбиле и споре се о старешинству, а паметаре немају — од њих која прва руду нађе, та да је старија; ако ли су две шајбне по реду, па је једна била за ветар, после ко је буде хтео узбити, коју прво килавом удари да му је старија, али да кажу урбарару.
Паметар: човек који се сећа неког догађаја од важности за спор; у спору може имати улогу сведока или, понекад, вештака.
Шајбна: вертикални отвор који је водио из штовне на површину; кроз овај отвор је често извлачена вода, а отвор је имао и друге намене; овако се звала и справа начињена од дрвета којом се из штовне извлачила вода на површину.
Килава: рударска алатка којом се одбијају комади руде од рудне жице — слична је савијеном кљуну.


8. О венчању рупном:
Рупа да се не може венчати 2 пута нити да може венац изгубити; која је прво венчана, ако ли се спори с другом рупом о старешинству, да нађе сведоџбу, куда се прво простирала, туда и после да се простире.
Венчање: добијање рударске концесије.
Венац: рударска концесија.
Сведоџба: може бити и писана исправа и изјава сведока.


▲ 
06v 
▼ 
 9. О пробојима:
Две рупе које имају лаз законити и пробоје и зна се где су им дате осмице, да не могу у осмицама једна другу фарнати, а из осмице у слободном пољу шта која зафарна, чим може, све је то њено поред осмице, ако не узима једна другој пута докле се пробију; пробивши се, да стане свака док прегледа урбарар и добри људи, а после се закон зна.
Лаз: дозвољено пролажење кроз туђи ров — врста стварне службености.
Осмица: једна страна рудног поља која је била дуга 8 сежања.


10. И још о пробојима:
Где се рупе пробију с рупама и сретну се, ту да стоје докле дођу урбарари и хутмани са печатима цариничким; по прегледању урбарарском да не може једна другој штету учинити док мера не дође.
Хутман: представник рударске дружине, уједно и њен члан, гварк.
Цариник: државни службеник, који је имао више различитих дужности.


▲ 
07r 
▼ 
 11. О слому рупном:
Рупу која иде својом шајбном или се сломила и не може својом осмицом у своје поље доћи, може свака рупа околна јести, докле она своме пољу дође.
Слом рупни: када би попустила дрвена грађа, у руднику је долазило до урушавања.
Рупу јести: копати руду
.

12. О једењу рупном:
Рупа рупи ако зађе у њено поље, док је нађе она рупа, ова рупа што нађе и поједе, то је њено, а када је нађе, да дођу добри људи који знају маршане међу њима и да се врати свака у своје поље, ако ли се маршани не знају, а они да пусте меру, а без мере да је не може отерати ниједним судом.
Маршанин: међа, граница рудног поља.

13. О залогама рупним:
Рупа која потеже руду да се не може заложити на изгубљење, него да се зове гварк пред царинике и пред урбараре, ако не жели паунати, а он да се отличи, а жамкошт сав да плати донде и да запише урбарар.
▲ 
07v 
▼ 
 Потезати руду: копати руду, вршити експлоатацију, извлачити руду.
Паунати: вршити експлоатацију.
Отличити се: одрећи се.
Жамкошт: новчани улог који даје сваки гварк у заједничку касу рударске дружине за набавку потребних справа, коња, исплаћивање радника; трошкови рударске експлоатације.


14. О залагању шурфа:
Рупа шурф да се залаже по закону до среде увече, и да се личи, а у среду увече са урбараровим отроком ако залогу постави код урбарара колико жамкошт вреди, ако му се чини да је жамкошт крив, док се расправи са хутманом и дијаком и у четвртак до подне ако се не би расправили и ако не би платили, ти се делови губе.
Личити: могуће је да у овом случају значи одвојити, означити да је та „рупа" заложена.
Поставити залогу: заложити, дати залогу.
Крив жамкошт: неправилно извршен обрачун трошкова експлоатације за одређени обрачунски период.
Дијак: врста службеника.


15. За узбијење рупе нове и старе:
Ко узбије рупу нову или стару, или преузбије, с ким (то) осведочи, ко год се намери — свакоме да се верује за сведоџбу.

▲ 
08r 
▼ 
 16. Закон о лемшатима:
Ако гварк гварку пусти делове у лемшат за рок, да се не могу потворити до рока, ако би се много руде нашло или нимало, али када запише и пусти делове у лемшат, да запише у урбарарски тетраг и белег царинички — да се један другоме не потвори.
Лемшат: закуп: гварци веома често дају рудник у закуп.
Потворити се: предомислити се, раскинути уговор.
Записати: уписати постојање закупа у одређене књиге које воде државни службеници.
Урбарарски тетраг: књига уписа, регистар у који урбарар убележава сва стварна права која се тичу рудника, стицање, преношење, ограничавање и гашење права.
Белег царинички: књига уписа, регистар који је водио цариник.


▲ 
08v 
▼ 
 17. О жамкошту закон:
За рупу мерну или шурф коју су паунали гварци, те је била остала, па су је почели опет они гварци паунати или друге к себи пустили, ко би на што платио први жамкошт хутману и дијаку, толико делова да има; ако је пре и много делова имао, а после да је и мало делова прихватио, па се нађе богата руда, да не може рећи: пре сам имао више делова, него да се упита хутман или уценик — на што је прво платио последњи жамкошт на узбоју, толико и да има делова; више о томе друга сведоџба да се не води.
Уценик: представник дружине рударских радника, најчешће копача, који је у име целе своје дружине склапао уговор о делу са власницима рудника.

18.
И ако би ко од гварака тражио у рупи од једнога пара или неки ризик за побољшање рупе да сноси, да му не могу остали гварци не придружити се или забранити и онда што би дао бог, да сви гварци имају и сви жамкошт да плате; ако ли не би хтели да му се придруже, а он да им заличи и осведочи, а што му да бог да си има с ким је радио.
Заличити: в. значење наведено код чл. 14. за глагол Личити.

▲ 
09r 
▼ 
 19.
А без питања гварачкога да не може гварк држати лемшат с ленхаварима, јер ако би га после ухватили гварци кријући делове с ленхаварима, лемшат да му плате што је спенжа, а да му узму ону корист за све.
Ленхавар: закупац који је организовао рударску експлоатацију.
Што је спенжа: колико је потрошио, колика је вредност.


20. О лазу рупном:
Рупа рупи ако тражи лаз преко њенога поља, ако хоће она рупа да јој да лаз преко њенога поља за неку погодбу, ако неће, сила јој не може бити, а давши јој лаз, да не може оним лазом неку штету учинити ни меру теглити.
За неку погодбу: неке стварне службености су се регулисале склапањем уговора између власника повласног и послужног добра.

▲ 
09v 
▼ 
 21. О слободном пољу и о прантима:
Рупа која би радила у слободном пољу изван осмице, а оставила оно место пусто, ако би стајало нерађено много времена, која год дође рупа и очисти и почне да ради, да је не може прва рупа отерати, говорећи: она је прва радила, зато што у слободном пољу маршана не може бити, него што ко по закону зафарна новим пробојем или новим шлагом или новом хашплом, а ниједном силом да је не може отерати, осим ако би пак она пуста остала.
Прант: загревање већих делова рудне жице у рудном копу да би руда омекшала и да би се олакшало копање.
Шлаг: хоризонтални ров, сличан штовни, који спаја два вертикална или коса рова.
Хашпла: овако се зове и једна врста чекрка за извлачење терета из рова.


22. О шајбнама закон:
Рупа која не може све своје радове обављати својом шајбном и затражи да другом шајбном потеже и себи добро да учини, а она рупа неће, сила јој не може бити, осим радова законитих — ветра или других радова законитих, или да се с њом погађа или да јој да аспре или од делова, а силом јој не може ништа учинити.
Рад законити: овде означава законску стварну службеност.
Аспра: сребрни турски новац.


▲ 
10r 
▼ 
 23. О фарнању закон:
Рупа рупу да не може фарнати опћинским шлагом или хашплом или ветром који се буде опћинском спензом направио ради било које потребе.
Опћински: вероватно заједнички.
Спенза: трошак, улагање.


24. О промени гварака:
Рупа која је променила гварке и гварци су се променили и рупу су оставили и други су је гварци прихватили, ако би изашли из свога поља и са другом се рупом препиру око маршана, да се не држе први маршани, него шта која зафарна, то је њено, јер у туђем пољу маршана не може бити.

▲ 
10v 
▼ 
 25. О запису закон:
Рупу која пође у запис из лемшата, ко је запише, што год нађе у рупи — или крам или рат или ужад или друго што год се нађе, све да је записнику, а што сам пригради, кад му рок изађе, да не може од рупе ништа однети.
Запис: закуп, закупни однос, уговор о закупу, записивање уговора о закупу у јавни регистар.
Запис из лемшата: уговор о закупу.
Записати: уписати постојање закупа у јавни регистар.
Крам: дрвена кућа крај рова у којој бораве радници кад нису у рову.
Рат: машина састављена од вертикалног вретена (стожера) за које су доле причвршћене 4 руде; за руде се прежу коњи који окрећу рат и помоћу јаких конопаца извлаче велике терете кроз вертикалне ровове.


26. О паунању гварачком:
Ако би гварци једну рупу прихватили да је паунају, међу собом и делове разделили, који што прихвати добровољно и плати на своје један перпер, да га не може дружина после због неке пизме изгнати, осим ако не би хтео жамкошт плаћати.
Перпер: рачунска, а не монетарна новчана јединица са променљивом вредношћу, по правилу у сребру.
Платити један перпер: када се оснивала рударска дружина, сваки је гварк плаћао један перпер за учлањење у дружину, односно 12 динара.
Пизма: нетрпељивост, мржња, неслагање.


▲ 
11r 
▼ 
 27. Закон о сабирању жамкошта:
Рупа која руду има и сабрала је жамкошт од гварака за много недеља, те би му тражила одједном сав жамкошт, а овоме се не верује у његов жамкошт, него вели: пођи ми заложи делове док расправим, да му не може заложити за више него тек за напокони жамкошт, а за остали жамкошт да расправи — што буде дружина платила и он да плати. Ако ли би у срџбу запао, видевши неки безакони жамкошт, те би рекао: ето ти делови, не требају ми, то није ништа вредно, јер у срџби гварк баштину не може изгубити, него ако би пошао пред суд и пред урбарара, те да се одличи добровољно или коме да поклони, а да плати сав жамкошт до тада и да запише код урбарара, то је вредно да не може више тражити.
Напокони жамкошт: можда означава неспорне трошкове, а можда доспеле, можда и последње.
Безакони жамкошт: трошкови обрачунати изнад предвиђених обавеза; погрешан обрачун.
Одличити се: одрећи се, иступити из гварачке дружиле и престати са радом.
Вредно: пуноважно.


▲ 
11v 
▼ 
 28. О рупи међу рупама:
Рупу која је била ушла међу рупе где се маршани не знају и поставила један прант или два, да је не може рупа отерати, а коме мера да, тај да има.

29. Закон о кару:
Две рупе које се карају међу собом, да им речи приме и да им прегледају добри људи када изађу на дан, да им суде по суду и по мери и по маршанима; ако ли се хоће погађати међу собом, они који се парниче да пошаљу глас и осталим гварцима, сваки да буде на погађању, јер ко се неће погађати, сила му не може бити, јер што се сам погодио, то је тврдо, а урбарар да их не погађа него да запише у тетраг и да је у сведоџбу са осталим људима.
▲ 
12r 
▼ 
 Кар: спор у руднику, парница.
Карати се: спорити се, парничити се.
Погађати се: нагодити се без учешћа органа судске власти.


30. О потезању рупном:
Која рупа потеже туђом шајбном, да јој плати од шихте руду или од пруха 14 перпера и да си донесе све што треба за потребе своје за потезање, жаке и све остало, ако ли је водарски посао, да си донесе жаке и пулигње и више речено да плати 14 перпера, а пулигње да су дужине до ужади 6 педаља, а ширине са швом 4 педља под 4 коња, више да не, а под 2 коња 1 кожа средња, више да не.
Шихта: смена, време рада у једној смени је вероватно било 6 сати.
Прух: ископана руда; одређена количина ископане руде.
Жака: врећа од коже; жаке су служиле за изношење руде, јаловине и земље из рудника.
Пулигња: врећа од коже широког отвора, мех; у овим се врећама износила, изгледа, и вода.


▲ 
12v 
▼ 
 31. О запису рупном:
За рупу коју су паунали и записали гварци за доходак ленхаварима, да буде сав жамкошт ленхаварски, само да гледају гварци више речени доходак, за то да им дају књигу гварци; до рока они рупу да не оставе, него што год им се догоди, да раде и руду да траже, као и сваки гварци, јер су они гварци до рока.
Доходак: овде означава закупнину.

32. О припуштању закон:
Ако ли би они кога припустили или од гварака или другога кога човека да им помаже, а да паунају с њим, слободно је свакоме друговати с њим, ни од кога реч да немају; ако ли би они записници рупу издали или прономију учинили, да се одсеку низ шајбну на три сежња.
Издати: начинити штету за рачун неке друге дружине.
Прономију учинити: вероватно се односи на намерно наношење велике штете.


▲ 
13r 
▼ 
 33. О потезању штовнском закон:
Штовна која нема другог летлоха у близини, а рупа је ту, да потеже њом 9-ту шихту или 9-ту пужу са свим својим жамкоштом.
Летлох: отвор за довођење светлости у рудник; као правни појам означава једну врсту стварне службености.
Пужа: пауза, време одмора рудара, можда и време између две шихте.


34. Закон о јављању гварачком и за узбој и о сведоџби:
Ако ко рупу преузбије и јави се први гварк говорећи: рупа ми се је престојала јер сам рупу радио и понављао, да се од старога гварка сведоџба потражи — ко год би се онде намерио и казао да је рупа радила и понављала се, да му се сведоџба прими и да му је баштина слободна и што год би поставио и поновио узбојник, да му ништа стари гварк не плати.
Рупа ми се је престојала: овај израз означава да право вађења руде и даље важи.

▲ 
13v 
▼ 
 35. О фарнању рупа:
Рупа да не може фарнати преко поља друге рупе, осим ако би били једни гварци и тамо и тамо, а од своје осмице прошавши преко поља слободнога може фарнати или по пруху или по старим шлаговима, а што је овај човек оставио и осветио и радио, туда се не може фарнати, јер му није по закону.
Осветити: вероватно на неки начин означити да се радови настављају.

36. О потвори и продаји:
Ако прода гварк гварку делове или другоме човеку, ако му плати, делови су његови; ако ли неко половину плати, а руда се нађе, може се потворити ко је продао, ако ли се руда не нађе, може се купац потворити — то му је по закону.
▲ 
14r 
▼ 
 37. Закон о тврдој продаји:
Ако ли прода другоме гварку делове и узме књигу од судије места и у тетраг урбарарски запише и динаре си плати, то је тврдо; ако ли би књига судијина пропала, а сведоџби која зна, да се верује, ако ли би онај купац већу половину платио, а за друго дао рок и не плати у року, а руда се нашла — може се потворити онај купац на овај начин: дао сам ти брате сам половину аспри, да су ти аспре и баштина на част — томе је такав закон.
Књига: јавна исправа.

▲ 
14v 
▼ 
 38. О кривој продаји и о смрти:
Ако ли ко делове прода неком криво, или после нечије смрти остану, или учини неки притоп, односно векил, или по некој невољи пусти су остали, или по неком утвору, те их буде продао по неправди и други их буде купио по правди с књигом судијином, а после дођу деца или сродници чији су делови, да му одговара онај који је продао криво, а ко је по правди купио, да их има као сву своју баштину, јер ако њих не би било, не би се од њих нико јавио и онај би изгубио цену што је дао за њих, јер и цар не узима да се не ради, осим што је по закону.
Криво: неправилно, бесправно.
Притоп: старатељ, заменик, опуномоћеник.
Векил: повереник, заступник.
Утвор: начин, стицај околности.
Јер и цар не узима да се не ради, осим што је по закону: овде се наводи царево понашање као врхунски пример законитог поступка.


▲ 
15r 
▼ 
 39. Закон о наручнику:
Који год би човек оставио место себе наручника за своје баштине пред сведоцима, а сам је некуда отишао или вољом или невољом или болести ради, што год би учинио наручник од његове баштине, или коме продао или у лемшат пустио или поклонио, просто речено — што год учинио, то све да се држи и да је тврдо колико и онај баштиник да је учинио.
Наручник: пуномоћник, заступник.

▲ 
15v 
▼ 
 40. О мери урбарара куда хоће:
Закон је урбарару — којом хоће рупом, сваком да мери, којом може бољу правду показати, то да му не може нико забранити, а да му се плате 2 литре динара, а хутману 1 литра, а остали је харч сав гварачки, а коме мера да — тај меру да плати; ако ли с које стране виде да није права мера, а он да му пусти с друге стране меру другом рупом, ако постави притлу на притлу и клинац на клинац, да плате 2 мере урбарару и да не може урбарар рећи: не могу мерити или нећу; ако ли се мере не угоде и погреши се, тада да се траже од других места урбарари и који посведочи урбарар последњи — та мера да се плати првоме, а последњем друга мера.
Литра: једна од најстаријих јавно признатих мера за тежину; користила се и као обрачунска новчана јединица.
Харч: трошак


▲ 
16r 
▼ 
 41. Закон о мери и о венчању:
Рупи је за 8 сежања, плате 8 унчи и обед хутману а за веће веровање, а за поновљење осмице по дану закон му је 24 динара и обед хутману; и да има урбарар у годишту 2 хајштанина и да му нико од њих не узима; и ако би се нашло да је криво измерио урбарар или коме баштину издао криво и дао — да се одсече низ шајбну, други суд да му се не чини.
Хајштанин: вероватно урбарарев помоћник.
Унча, унца: мера за тежину; величина унче је била различита у разним крајевима и у разна доба — износила је 27, 15—41, 67 гр. Унча је дванаести део литре. Новобрдска литра је износила 337, 24 гр.


42. О закону штовнском и о мерном пољу:
Штовна када дође у мерно поље код рупе, да има (човек) секиру на столу седећи, да је (сто) дебео 3 прста и да су му ноге као лакат дуге и килаву држало као лакат, да сече и под себе и над себе и на обе стране и напред док изађе из осмог сежња — што усече около себе, то је њено, а мимо тога да иде штонортом напред.
Штонорт: крај рова, прочеље, место где се ров копа да би се продужио.

43. О летлосима и о рупама закон:
Рупа која не нађе над штовном руду, него пробије штовну правцем — да рупи лес плати штовна, а рупа да је од штовне јер се зове рупа без дна.
Правац: вертикални ров који је служио у различите сврхе, повезујући два хоризонтална ходника.

▲ 
16v 
▼ 
 44. О преузбијању штовне:
Да се не може штовна преузбити док јој не би прешли фурнички коњи преко мулоха, а после ко је узбије, његова је.
Фур: превожење, превозна кола, товар.
Мулох: отвор на површини кроз који се улази у подземни део рудника.


45.
И која рупа којим шлагом рупу зафарна, она рупа коју су зафарнали да не може оним шлагом меру пустити, него да учини нов шлаг и нов пробој, те њим меру да пушта, а коме мера да, тај урбарара да плати.

46. О помоћи штовнској:
Штовна коме цеху чиме помогне и учини помоћ или лаз да или ветар да или од воде помоћ учини, да јој се девето да, а штонортом да иде напред. А друга штовна из дубине ако иде, где је штонортом к штонорту стигне, да је истера, а девето да јој узме од хемпалка и до жоли.
Цех: потпуно изграђен рудник са више подземних ходника и ровова, група рудника; нека врста еснафског савеза.
Жол: дно неког окна, тле подземне галерије.


▲ 
17r 
▼ 
 47. Када иде штовна к цеху:
Штовни је закон када иде к цеху да се не може пожурити, него ако би је цех звао да пожури, а први штонорт да не изгуби; ако ли је цех не позове, а она сама пожури, те јој се први штонорт изгуби и ако би се вратила од своје воље на први штонорт да га рихна и да дође друга штовна испрека међу ова два штонорта, да јој сметне и оба штонорта. Ако ли хоће паунати, а он да узбије другу штовну из дубине исцела и да је пауна како је штовни закон.
Рихнати: равнати, исправити.

▲ 
17v 
▼ 
 48. О лазу и о ветру штовне:
Закон је штовни да не брани цеху ни лаз ни ветар, него што год дође, на њу, све да прима, јер се зато и зове царица и робиња и узима девето и није у закону да узима штовна рупу мерну за летлох, јер ако би се узимале рупе мерне — тада се не би ни мериле ни венчавале.
Царица и Робиња: могуће је да то означава положај штовне некада као повласног, а некада као послужног добра у односима стварних службености; могуће је да се „робиња" односи на обавезу штовне да „све прима" — да буде помоћни ров, а ,,царица" — да је без помоћног рова потпуно немогуће организовати радове у руднику.

▲ 
18r 
▼ 
 49. О звању штовнском:
Штовни је закон — ако је неки цех из ребра зове да сврати њему расоху или ако сама хоће да удари расоху и буде расоха из мернога поља, на оном штонорту коју год би дао бог корист да буде рупи, а рупа да плати као и за осталу корист што је има у својем пољу, док је рупа друга пробојем не нађе; и када штовна један цех пређе и рупе је зову да се у њих свраћа, то није по закону, него свака рупа у својим осмицама штовну да тражи; ако ли би рупа неки паун учинила преко свих 8 сежања, то штовна да плати; и још је закон фунтарици да се личи као и за мерну рупу када се узбије.
Ребро: страна.
Расоха: рачве — можда означава правац штовне.
Фунтарица: вероватно штовна која је дуго била запуштена и делимично засута, па се поново почела користити.


▲ 
18v 
▼ 
 50. Закон за 3 штовне:
Ако су у цеху штовне 3 — прва и средња и најдоња, те најгорња девето узима, а друга штовна хоће из дубине да дође, брже девето да узме, те почне летлохе у мерном пољу узбијати, то није у закону; ако јој рупа даје свих 8 сежања, а штовна јој девети сежањ не да, него како је дошла деветарица тако и остале штовне да дођу штонортом напред и ко чиме помогне, по закону да узме девето; ако ли не би било деветарице у цеху, ако хоће рупа да да штовни да узбије у мерном пољу летлохе, ако ли рупа неће, сила јој не може бити.

51. О гварачкој плати:
Сваки гварк који има делове на рупама, ако не плати у недељу до подне радницима, слободно је да му могу радници баштину заложити за жамкошт, ако их не откупи ко у среду до звезде, да му се личи отроком урбарарским и да му се изгубе делови.

▲ 
19r 
▼ 
 52. О цаугу рупном:
Да се не прекупује цауг рупни, гвожђе, лој, ужад или коже да не прекупи нико, него ко има делове на рупама; ко ли се нађе да је прекупио, да му се узме без динара, а од брашна што пече пецалица 4 динара.
Цауг: сировина, грађа, алат, прибор.
Пецалица: вероватно пекарка.


I Закон о баштинама и војводи и о кнезу и псуњу:
Закон је војводи о псуњу и о овчијим бравима — од 2 брава 1 динар, од говеда 1 динар, од црнога брава такође, а од жупљанина од црних брава, од 100 брава 1 брав најбољи и од 50 узми 1 брава, а што је ниже од 50 брава, узми по 1 динар и што је пре цариничко било, од тога половина војводи, а половина кулскоме војводи.
Псуњ: изгледа да је то пијачна такса, трошарина.

▲ 
19v 
▼ 
 II Закон о вину:
Вински псуњ — и од њега је војводи један део, а кнезу други део, а пургарима трећи део, а псуњ се узима од онога који није из градског метоха, од тога је војводи један део; псуњ се не узима ни од чега.


III О глобама:
А што су глобе, осим судова, или је крађа или паљевина или је најезда или је вражда или је провод или је поклад, то је све војводино, а што је заушница или крвопуштеније из носа, од тога је, што се нађе, глоба кнезу два дела, а пургарима трећи део, а што је полувражда, од тога је војводи један део, а кнезу 2 дела, а пургарима један део.

▲ 
20r 
▼ 
 IV О суду војводе и кнеза:
Војвода и кнез да могу судити што је вредно 1 литру, а што је за баштине и за друге големе работе, да иде кнез с протопопом код војводе и с пургарима и добрим људима који се налазе у месту да суде саборно.

V Црквени суд:
Што је суд црквени, протопоп да сазове попове да суде по закону право, за то да нема нико ниједнога посла.

▲ 
20v 
▼ 
 VI О колском закону и рупном:
Што су колски судови за угаљ, за руду, за смиачаре, за упкапаре и за чистиоце, за коњухе, за фурове, за грунте — то је суд царинички, нема нико за то ниједнога посла; и ко је колски работник, да не иде на суд, ни да престане у недељу, како работа господска не би стајала. А што је рупни суд — да суде цариници и урбарари што су мале работе и дробни судови, а што је за делове и за друге големе работе, да иду цариници и урбарари да им суде саборно по закону.
Коло: топионица, зграда у којој је била топионичка пећ.
Смиачар: радник у топионици; он ставља руду у пећ да се топи, води рачуна о исправности пећи и поправља је.
Упкапар: радник у топионици који је у колу примао донесену руду и носио је до пећи.
Чистилац: радник у топионици који је вршио послове око одвајања сребра од олова.
Коњух: како су се у многим пословима користили коњи, то је био радник који је о њима водио рачуна.
Фур: највероватније је у питању преношење и превожење терета, односно све оно што је за потребе рудника и топионице могло бити преношено.
Грунт: земљиште.
Дробан: мали, од малог значаја.


VII О ковници суд:
Закон је и за динаре што се кују у цећи — ко га палачи или трабосија, да му се палац одсече и да плати глобе 50 перпера.
Цећа, цека: ковница новца.
Палачити: кривотворити, правити лажан новац или на било који начин правити лошији новац.
Трабосијати: у ковници су се мерили комади сребра на специјалној, врло осетљивој ваги; намерно погрешно мерење (трабосијање) се оштро кажњавало.


▲ 
21r 
▼ 
 VIII О прекупцима закон:
Ко је прекупац воћни или вински, или роба свака која се продаје доносећи на трг — овим начином да се продаје: војвода и кнез са пургарима саборно да изаберу 4 човека добра, да гледају шта се продаје и купује у граду, како буде чему одређена мера од војводе и кнеза и пургара и она 4 човека да не могу ни куповну ни продајну цену поставити, само да гледају како се оним начином свака роба продаје, како су одредили војвода и кнез и пургари.

▲ 
21v 
▼ 
 IX О тргу рупном:
Док стоји венац од кнеза постављен на тргу, да не прекупи франгарица ни брашно ни вино, ништа док се рупници не снабдеју у недељу пре обеда; док стоји венац кнежев, ако ли се ко нађе да је прекупио, нека изгуби купљено и нека плати 6 перпера и сваки од прекупаца да не добије преко шест динара, а од вина пети динар, и ко се нађе од грађана да вино продаје на пазару, да му се вино узме и да плати 50 перпера, а жупљанин нека продаје правом мером, како му је коната дата од војводе и од кнеза и од пургара, а грађанин да продаје кад се трг разбије.
Франгарица: пиљарица, продавачица која је продавала и туђе производе поред својих.
Коната: мера за течност или — како је прописано.


X О франгарицама:
Франгарици која хлеб продаје, те прави лош хлеб, а не какав јој се каже хлеб правити и продавати, да разграбе рупници хлеб без динара; тако је закон и сиру и воћу и сочиву и риби.

▲ 
22r 
▼ 
 XI О месу:
Четврт јаловче најбоље по 18 динара, а лошије 14 динара, а најлошије по 12, плећка најбоља 9, четврт бравља најбоља за 4 динара, а лошија за 3, груди говеђе по 7, камен лоја по 8 динара, најмања четврт бравља по 2.
Камен лоја: камен, као мера за тежину се често користио за означавање тежине соли; камен соли је био тежак око 50 ока (ока: у разним временима и на разним подручјима 1,2— 1,5 кг.)

XII О латинима:
Ко се нађе латинин или месар да је утајио лој, а да га није дао рупницима пошто им је одређено, да му се то узме и да плати 8 перпера.

▲ 
22v 
▼ 
 XIII О шнајдерима:
Да се шију сукна женска по 20 динара, а бархан женски по 16 за један, а једнострук по 10, а бархан мушки с дугметима по 9, а сукна мушка с дугметима по 10, а с ремником бархан по 7, а кунтуш мушки по 20, а кавад по 20, а плашт мрки по 6, клашње по 4; а војводи закон — шнајдери да му сашију о Божићу једну свиту, а другу о Васкрсењу без плате.
Бархан: део женског и мушког одела.
Ремник: ремен, овде можда начин закопчавања, копча, каиш.
Кунтуш: врста огртача.
Кавад: врста горње хаљине, слична туници.
Клашње: ретко сукно, врста хаљине.
Свита: одећа, овде, вероватно, комплетно одело.


XIV О шустерима:
Шустерима је закон — цревље најбоље по 5 динара, а остале по 3, а двоструке најбоље по 20, а једноструке најбоље по 15, а потакве по 12, а околице по 9, а потакве и по 8, а старе скорње да се подшивају по 5; а шустери да дају о Божићу по цревље.
Цревље: ципеле.
Околице: вероватно врста обуће.
Скорње: чизме.
Потакве: можда сличне, значење није сасвим јасно.


XV О кожухарима:
Кожух најбољи по 60 динара, а потакав по 70, а мушки кожух по 20, а рукави подвучни по 6; и да дају војводи по рукавице јагњеће.

▲ 
23r 
▼ 
 XVI О плочарима:
Коњска плоча по 5 динара, а друге плоче по 1; и сваки ковач да даје војводи о Божићу по 1 коњске плоче, а друге о Васкрсењу.
Плочар: поткивач а, вероватно, истовремено и ковач који је правио потковице.
Плоча: потковица за коње и говеда — ове су се потковице разликовале по облику.


XVII О дрварима:
Товар дрва по 2 динара, а угља врећа добра по 2, а ковачког товара по 5; и ко се ухвати да износи из места кожу или лој, да плати 50 перпера; кожа волујска најбоља по 50 перпера, а потаква и по 24, од краве по 20, од јарца по 4, од овна по 2; и ко погреши од њих, да плати глобе 20 динара; бечве да се режу по 2, а подзувци да се подшивају по 4, а клашње по 1.
Бечве: врста одеће слична чарапама, или чакшире.
Подзувци: могуће је да је то нека врста уложака за ципеле и чизме.


▲ 
23v 
▼ 
 XVIII О латинима и момцима:
Латински момак да не стави трпезу са грађанином и латинин да не крчми; и да не франгари удата жена ни хлеб ни со ни воће, него да франгаре сироте, да се с тим хране — која ли од њих сагреши, да је поставе у крошњу на трабок; и ко се нађе ударивши или потиснувши или за косе ухвативши цариничкога момка или властелинскога или војводина или кнежева или кога од 12 пургара који су власни под њима, да плати господару 10 литара и осим оних 12 пургара, остали власни у граду, 4 законици, — ако се од њих ко потисне или оскуби, да се оскуби и бије посред града и да плати господару 50 перпера; ко ли се нађе од властеле градске, осим војводе и кнеза, или цариника, за царину господареву убивши сиромаха господарева, да плати глобе господару 100 перпера.
Франгарити: пиљарити, продавати поред својих производа и туђе.
Поставити у крошњу на трабок: казна јавног излагања извршиоца, слично везивању за стуб срама.
Законици: изабрани надгледници, в. чл. VIII.


▲ 
24r 
▼ 
 XIX О глобама:
Што бивају глобе у месту од плоча и трабосања и динара или је од прекупа хлеба или вина и од грађана који би се нашли вино продавајући или лој или коже износећи из града на двор и што је од продаја и куповина — од њих један део војводи, а други кнезу, а трећи пургарима.
Плоча: овде су, вероватно, у питању плоче сребра.

▲ 
24v 
▼ 
 XX О латинима и њиховој вери:
Ко се нађе у месту од латина, од грађана њихове вере да је обратио човека, или мужа или жену, од хришћанске вере у латинску веру — такав да своју главу откупи од казне давши господару 50 литара, потом да се прогна из предела градских, а о баштинама и имању говора да нема и поп латински који се нађе да је крстио хришћанина — да му се потпори нос.

XXI О баштинама:
По овоме, да не може од грађана нико своју баштину продати, ни у залогу положити, ни у мираз дати, ни под цркву подложити без књиге номичке и сведочења протопопа и добрих људи који су у месту — ко ли камо, напред реченим начином, своју баштину да без књиге, напред речене, од таквих да није тврдо ни вредно.

▲ 
25r 
▼ 
 XXII
И човек ниједан да се не задужује Новобрђанину злата ради; или ако је који радник у граду, да није ниједан слободан од господског посла са дружином, него да ради сваки посао господски, а његов труд по закону да му се плати.

▲ 
25v 
▼ 
 XXIII
Где се узбије коло на ново место и тражи стопанин синор учинити колу, а од неке стране излази човек те му забрањује — томе је закон да стави преко врана дрво и да стане на оно дрво по средини, како може стати, и метнути чекић којим се сребро куца и да је тежак чекић 8 унчи насадивши га на дрво и да метне на 4 стране, и где падне чекић — дотле да си има синор колу, да не може нико забранити; и воду, докле му дотиче, да ухвати, да му не може нико забранити; ако ли је на слободном и не забрањује му нико, докле синор ухвати, да му је баштина дотле и поток докле ухвати и осведочи његово; и где буде коло старо радило, после је остало докле на њему стуб колски стоји, да није дозвољено ником преузбити, ако ли на њему стуб не стоји или дрво, да може свако узбити и стуб исправивши да му је баштина и да не може после стари, чије је коло било, да му забрани, говорећи: баштина ми је, него последњи ко је узбио, његово је.
Стопанин: господар, власник.
Синор: међа, граница.
Вран: чеп за буре; овде вероватно означава неку врсту отвора, односно капка на отвору.


▲ 
26r 
▼ 
 Предисловије цара Стефана:
Све ово горе писано о законима Новог Брда, сигурно утврдивши господство ми да је пре мене било и за пређашње свете господе и краљева српских, као и за живота господства ми и родитеља ми светога кнеза Лазара, благоволе господство ми тако обновити и потврдити да остане тврдо и непоколебљиво све дане живота мојега и непромењено од мојега господства, по заповести Божијој; молим да кога год произволи Бог за наследника поставити после нас престолу господства мојега, непромењен остави мој златопечатник овај, као што и ја не промених, но и потврдих све записе и заповести свих пре мене бивших царева и господе; овога ради потврдих ова писанија овим господства ми златопечатником за утврђење.
У лето 6920. (1412.) индикта 13. месеца јануара, 29.